Др Мирјана Анђелковић Лукић је за блог „Волим Сурдулицу“ написала текст у вези актуелног проблема – загађења приобаља Власинског језера тешким металима. Захваљујем јој се на активном учешћу и професионалној анализи ситуације.
Ове јесени и зиме Србија је била веома загађена аеросолима, у којима се налазе ситне чврсте честице ПМ 10, 2,5 и 0,1 микрометар али и капљичасте честице загађујућих гасова. Сурдулица је у то време такође била један од веома загађених градова према резултатима једне приватне мерне станице. На жалост, нико из Општине Сурдулица није успео да постави званичне мерне уређаје, а који су обећани грађанима.
Ваздух као најнеопходнији природни извор живота, треба у сваком тренутку штитити од свих врста загађујућих материја које штетно делују на здравље човека. Загађеном ваздуху изложено је целокупно становништво, а нарочито су угрожене осетљиве групе (деца, старе особе и различите категорије хроничних болесника).
Загађујуће материје присутне у ваздуху спољне средине не оштећују у истој мери сва ткива. На дејство загађујућих материја најосетљивији је респираторни тракт.
Извори загађења везани за индустрије и индустријска подручја су фабрике које
емитују загађујуће компоненте.
Квалитет ваздуха се одређује мерењем концентрације загађујућих материја у ваздуху, на одређеном месту, у одређено време.
Извори загађења су везани за индустрије и индустријска подручја, хемијску индустрију, производњу неметала, металску индустрију, производњу електричне енергије, уз коришћење велике количине фосилних горива, угља пре свега. Прерада камене вуне је препозната као један од већих загађивача, уз ослобађање формалдехида, фенола, хлороводоника и амонијака.
Гасовите загађујуће материје укључују једињења сумпора (сумпордиоксид и сумпортриоксид), угљенмоноксид, једињења азота, азотмоноксид, азотдиоксид, амонијак.
Специфичне загађујуће материје које се емитују из појединих делатности и из одређених индустријских процеса су органска једињења, угљоводоници, испарљива органска једињења, ароматични угљоводоници, халогени деривати, алдехиди, халогена једињења HF и HCl и материје специфичног мириса, тешки метали из процеса производње и сагоревања (Ni, Mn, Cr, Cd, Hg, Pb, As и друго).
Штетни ефекти изазвани суспендованим честицама до 10 микрона ПМ10 у великој мери су удружени са још финијим честицама од 2,5 микрона, киселим аеросолом или оксидима метала.
Дуготрајна изложеност ниским концентрацијама микрочестица удружена је са морталитетом и доприноси појави повећане стопе бронхитиса и смањењу функције плућа. СПРОВЕДЕНЕ СТУДИЈЕ УКАЗУЈУ да очекивани животни век може бити скраћен више од годину дана у насељима изложеним високим концентрацијама ПМ10 у поређењу са оним изложеним ниским концентрацијама.
Изложеност НИЖИМ концентрацијама (нижим од дозвољених!) штетних материја кроз дужи временски период може довести до хроничних обољења.
Изложеност појединим штетним материјама може изазвати генетске промене.
Медицински је доказано да око 6 хиљада људи годишње у Србији умре од загађеног ваздуха.
Када се загађујуће супстанце једном емитују у атмосферу даље се таложе на земљину површину и вегетацију одакле се могу акумулирати у биљном материјалу.
Најважнији извори емисије тешких метала у атмосферу укључујући производњу енергије, су рударство, технолошки процеси топљења руде и камена, уз велику количину сагоревања фосилних горива, спаљивање отпада.
Процесима депозиције (влажном и сувом), метали у траговима доспевају на површину земљишта. Депозиција тешких метала је свеприсутан процес мада брзина и количина таложења варирају у зависности од близине извора загађења. Највећа загађења ваздуха резултат су углавном људских активности.
Генерално, кадмијум, олово, хром, бакар, цинк, арсен, жива и никл, спадају у групу најопаснијих тешких метала у животној средини.
Тешки метали као кадмијум, олово и жива немају познату биолошку функцију и могу проузроковати озбиљне здравствене проблеме ако уђу у ланац исхране човека.
Кадмијум је одавно препознат као један од најтоксичнијих елемената (канцероген, мутаген, или токсичан за репродукцију, такође перзистентан и биоакумулативан). Биљке га лако усвајају тако да већина прехрамбених производа садржи трагове кадмијума, посебно у близини индустријског загађивача. У земљиштима се лако апсорбује у глиненим минералима, високо је лабилан, (посебно при ниским pH вредностима ) веома је покретан унутар биљака тако да може проузроковати низ здравствених проблема код људи.
Садржај кадмијума у узоркованом материјалу на Власинском земљишту, (3,125 mg/kg), је неколико пута већи од граничне максималне вредности која је дефинисана националним прописима. Овом уредбом максимална гранична вредност за садржај кадмијума у земљишту износи 0,8 mg/kg.
Садржај кадмијума у надземној маси кантариона и хајдучке траве износи 1,00 односно 0,807 mg/kg. Листови биљке обично имају већи садржај кадмијума од стабљике или корена. Неки аутори сматрају да концентрација кадмијума у биљном материјалу од 0,10 mg кадмијума/kg у сувој маси, углавном се сматра критичном.
Питање које се после овога поставља је: одакле кадмијум у земљишту око Власинског језера? Ако се зна да се ПМ честице из димњака Кнауфа шире на велике удаљености од 40 километара па и даље, услед своје лакоће, падају на земљиште одакле га биљке ресорбују, онда је извор загађења препознат! Видело се у изложеном тексту да се и на површини двеју нама најзначајнијих лековитих биљака, кантариона и хајдучке траве, налази садржај кадмијума у већем износу од дозвољеног. Мерења су вршена и 2019. године!
У таложним материјама које су мерене у Сурдулици, о чему постоји извештај реномиране лабораторије из Новвог Сада, а које потичу из Кнауфа, нађени су тешки метали пре свега кадмијум и никл.
Ветрови и ваздушне струје разносе загађујуће честице на велика растојања, истоварују их тамо где их не бисмо очекивали и где их никако не би смело да буде, на Власинско језеро, бисер природе целе Србије и једно од посебно заштићених подручја здраве природе. Ако се настави са загађењем из димњака фабрике Кнауф, ускоро ће и Власинско језеро постати загађено, а плодови његовог приобаља, боровнице, дивље јагоде, малине, купине и остале лековите траве постаће опасне по здравље људи.
Сурдуличка општина која газдује овим бисером природе, па још и заштићеним, мора хитно да реагује и да загађивачима или забрани рад, јер на то има право по закону или захтева да се преместе на неку другу, мање опасну локацију.
Др Мирјана Анђелковић Лукић
У тексту су коришћени материјали са Првог међународног конгреса лекара у Косовској Митровици, новембар 2019.
