Ово је тема која би се морала што пре наћи на дневном реду надлежних, јер ствара проблем Сурдуличанима, али и сваком ко посећује варошицу. Својевремено сам правио шему града на којој сам уцртавао зоне које су забрањене за паркирање и места на којима је паркирање дозвољено. Нећу је овде приказивати, јер углавном сви
знамо како те зоне изгледају у простору. Када год о овој теми причам са познаницима, чујем разна мишљења. Тако су неки за варијанту да би требало што више смањити употребу возила, што јесте добро за здравље, међутим тај индивидуални начин размишљања не може дати резултате, јер није практичан. Људи углавном истичу места на којима је паркирање забрањено и која као таква постану загушена када се нагомилају возила, међутим мало ко разматра чињеницу да је изузетно мали број места на којима је паркирање дозвољено.
Проблеми са паркирањем су вишеструки. Прво – безбедност. Било је случајева да возачи угрожавају животе пешака, нарочито кретањем уназад. Заузимање тротоара возилима, такође угрожава пешаке. Једну жену пре неки дан чух како се пита када ће аутомобили коначно ослободити тротоаре па да пешаци могу несметано да се крећу њима. Власници локала поред којих је паркирање дозвољено, жале се јер им возила прилазе близу излога, што онемогућава шетачима да разгледају исте.
Било би неприкладно рећи да су сви они у праву, а да је надлежни орган крив, јер постоје разни возачи и добро знамо да се и најсавеснији одлуче да направе прекршај. Међутим, „Волим Сурдулицу“ жели да се проблеми решавају, а не да се људи оптужују. С тим у вези, пробаћемо да рашчланимо све чињенице и да понудимо решење, морам рећи по ко зна који пут.
У улицама Војводе Мишића и Капетана Радише Лукића постоје исцртана паркинг места, али пракса показује да их возачи не користе у великој мери – нарочито у оном делу између улица 5. септембар и Југословенске.
Око општине постоје места за паркирање, међутим надлежни нису хтели да прихвате предлог за изградњу спратне гараже, тако да ово место није у потпуности искоришћено. Добро је што је аутобуска станица премештена, па сада више нема оних гужви као некад, али остаје да замолимо таксисте да ослободе простор и траже путнике на неком другом месту у граду на којима је исцртано место за паркирање такси возила (има их неколико).
У улици Милоша Обилића, од општине према стадиону, са десне стране на тротоару је дозвољено паркирање саобраћајним знаком, а лева страна није забрањена, тако да је овај потез постепено прерастао у паркинг.
У улици Српских владара, од семафора до пешачке зоне, у преподневним сатима је прави колапс, што због доставних возила, што због возача који по сваку цену хоће да ту паркирају.
Има још неколико маргиналних улица на којима је дозвољено паркирање или није и саме по себи нису огроман проблем у односу на поменуте, међутим долазимо до главне теме, а то је где би организовани паркинг простор имао праву намену. Прво и најбоље јесте оно испод садашње пијаце.
У разговору са надлежним органима, добио сам информацију да на том месту нису у потпуности решени имовинско-правни односи. Пројекат изградње пијачне зграде подразумевао би паркинг простор за 70 возила, што би у доброј мери растеретио критичне централне улице. Друго место јесте паркинг иза поште. Прилаз није најсрећније решен, али би добрим пројектом спратне гараже и овде могао да се прикупи неколико десетина места која би растеретила овај део варошице.
Постоји и треће место, за које нисам сигуран да би много утицало на смањење гужве, а није ми познатао ни имовинско стање. Реч је о проширењу иза ватрогасног дома, које излази на улицу Српских владара. Ако ништа друго, ово би се место могло искористити за возила која петком довозе робу за продају на пијаци.
Дакле, постоје предлози, рекао бих и могућности. Ситуација са паркирањем возила је ужасна, то смета одговорним возачима, недужним пешацима, али и људима који посећују Сурдулицу. Неколико пријатеља које сам угостио приметили су овај проблем. Проблем је настао брзом урбанизацијом и затварањем централних улица због шеталишта (што не мислим да је лоше, само наводим разлог) и сада је ово дошло у фазу када би требало налазити решења.
Надамо се да ће се управо у овој години решити многе ствари и да ћемо добити растерећеније улице и добра места за паркирање и да ћемо их користити. И свакако, ово није прича која ће остати овде на блогу, ово је ствар о којој ће се разговарати са надлежним органима, јер „Волим Сурдулицу“ се не бави формом, већ суштином.
