Уназад неколико година приметно је да се у свакодневном животу све више негује култ идола. Ово је карактеристично за децу која под утицајем модерних технологија и мултимедијалних платформа на интернету лако долазе до садржаја који омогућује промоцију сумњивих друштвених вредности. У мору информација, оне ваљане и смислене лако губе тежину, јер их нема ко пратити. То знају и уређивачи интернет претраживача на глобалном нивоу, који
у врху претраге, као „top news“ постављају сав светски културно-морални отпад. Није спорно чути о разним интелектуалним и људским простотама, јер како би могли да знамо шта је „плус“, а шта „минус“, међутим величање таквих моралних патуљака и њихова промоција до нивоа идолопоклонства уништава нам сваку људску особину. Тако нам деца одрастају уз „старлете“ (значење овог занимања ми још увек није најјасније), лажне уметнике, самозванце, људе жељне јефтине популарности, конфликтне, па и криминогене личности, које имају један циљ – да зараде што више новца пласирањем бесконачног кретенизма и глупости. То поново не би било спорно да се људи не одлучују да величају овакве креатуре. Деца то упијају и надограђују свој виртуелни свет који се темељи на „ријалити“ вредностима. Родитељи су спремни да им поклањају изузетно скупе мобилне уређаје дајући им тако дозволу да превремено уђу у опасан дигитални свет пун разних клопки, у исто време насилно им узимајући све лепе стране детињства.
Све више срећем групе основаца који „зевају“ у мобилне телефоне и диве се настраним јавним личностима који симболизују све што не ваља у друштву, а ипак су „праћени“. Деци је данас ближи него икад свет проституције, дроге и криминала. У песмама се величају негативци, стварајући армију малолетника који се поистовећују са њима. На телевизији се у ударним терминима појављују људи који представљају талог људског друштва. Тај шљам шаље поруку да је добро бити неко ко ће цео свој јадни живот бити експериментални пацов како би дошао до тренутка славе. Деци су узор баш ти пацови!
Тако је и у стварности – у школи је важно бити безобразан и исмевати лепо васпитаног како би у очима осталих био велики. Тако почиње све што нам се годинама уназад обија о главу. Родитељима је по правилу неко други крив, јер су и сами жртве наопаког друштва које намеће изврнуте вредности. Они нису спремни да се суоче, јер имају баријеру у глави која им тако нешто не допушта. И шта онда? Приклоне се већини, јер је лакше ићи линијом мањег отпора. Ту је одговор зашто ону мању групу, која се није повиновала „стандардима“ гледају са чуђењем. Разлог је тај што гледају туђим очима и размишљају туђим мозгом.
