Територија општине Сурдулица још од давних времена била је насељена становништвом које се кретало и мигрирало југо-источном Европом. Мало је писаних трагова о насеобинама, људима и обичајима. Мало је и сачуваних грађевина, а главни разлог су честе најезде суседних племена и непријатељских војски које су рушиле све, остављајући за собом пустош. Евлије Челебија (1611-1682), отомански путописац, наводи да су Турци уништавали сваку тврђаву из које је
пружан отпор. У малобројним текстовима о овом подручју до средине 19. века, данашње насеље налазимо под именом Иногоште. Много је дилема где се налазило средиште ове старе жупе чије је име пре више од 100 година нестало.
пружан отпор. У малобројним текстовима о овом подручју до средине 19. века, данашње насеље налазимо под именом Иногоште. Много је дилема где се налазило средиште ове старе жупе чије је име пре више од 100 година нестало.
Много је јаких доказа који иду у прилог да се средиште жупе Иногоште налазило баш у близини данашње Сурдулице, два километра јужно, у атару данашњег села Доње Романовце.
Јован Трифуноски је писао о овом крају и забележио предање које му је испричао стари Сурдуличанин, Тоша Радојчић: „Када је краљ Александар Обреновић 1894. године посетио Сурдулицу, на улазу у варошицу стајао је натпис ДОБРО ДОШЛИ ГОСПОДАРУ, ВЕСЕЛЕ СЕ ИНОГОШТАНИ СТАРИ.“[1]
Јован Хаџивасиљевић (1866-1948) пак пише: „Епископ нишки, блаженопокојни Нестор (1833-1884), обилазећи своју епархију дође и у Сурдулицу и ту, у својој беседи објасни присутнима како је он дошао у место које се у стара времена звало Виногош. Ако сада пристанете са Сурдуличанима, у разговору о прошлости Сурдулице, увераваће вас да је то Виногош и да су тако слушали од поп владике Нестора (световно Николај Поповић).“
Јован Трифуноски смешта Иногоште у масуричку котлину користећи један архивски извор из 1861. године. Он наводи да је због повољног природног, привредног и саобраћајног положаја, лево од Врле, на месту где су 1956. били воћњаци и баште, по извесним знацима и народној традицији, постојало средњевековно градско насеље Иногоште (чује се и Виногоште). У Иногошту је био манастир, на месту данашње цркве суседног села Доњег Романовца, а изнад манастира је било утврђења. Његови остаци ископавани су су у плавинском материјалу, на југоисточној ивици Сурдулице, идући према Романовцу.
До промене имена долази након Ослобођења од Турака, када у овај крај долази велики број чиновника из шумадијског краја, након чега се у документима постепено појављује Сурдулица, да би 1894. и званично административни назив Сурдулица био усвојен.
