Грађани Сурдулице муку муче у саобраћају, а у новије време припадници МУП-а им отежавају живот евидентирајући им пријаве за „дела“ за која немају основу да их третирају као прекршаји. Грађани, по систему „сагни главу и ћути“, плаћају „казне“, не знајући да плаћају грешке и непознавање саобраћајних прописа самих припадника полиције. Чак и ако случај доспе код судије за прекршаје, у народу је оформљено мишљење да је овлашћено лице увек у праву, без шансе да се докаже исправност. Навешћу два примера која су у Сурдулици честа, а ви процените хоћете ли, ако се нађете у некој од ситуација, пристати да платите „казну“ и тиме погазите све што сте научили о саобраћајним прописима или ћете тражити преиспитивање одлуке:
1. ситуација: Пријава због „непрописног“ паркирања.
Колико често сте видели
полицајце који „пишу“ пријаву возачима који су зауставили (паркирали) возило на делу улице Српских владара од улаза у пијацу до 5 метара испред раскрснице са Југословенском улицом. Овлашћена лица, у овом и сличним случајевима позивају се на знак забрањеног заустављања и паркирања који се налази на раскрсници „код Таламбаса“, заборављајући на чињеницу да се од тог места до другог улаза у пијацу пролазе две раскрснице, након којих горе поменути знак више нема важност. Осим што на том делу не постоји знак који би забранио овакву активност, нема ни уздужне неиспрекидане линије, па остаје још само да сте од супротне ивице коловоза оставили бар 3 метра простора да би били исправни. Као што видите, подношењем оваквих пријава неоправдано и противзаконито се из џепова грађана „испумпава“ новац.
2. ситуација: Пријава због „непрописног“ паркирања и заустављања на „мосту“.
Неко би питао: шта је овде дискутабилно? Дискутабилно је то што не постоји вертикална сигнализација која би обавештавала наилазак на нешто што полиција подразумева да се зове мост. Сваки озбиљан судија за прекршаје не би дозволио да се у евидентирању потенцијалног саобраћајног преступа било шта „подразумева“, већ је потребно одлуку поткрепити доказима, а у овом случају то је (не)постојање вертикалне саобраћајне сигнализације за мост.
Консултујући правне акте то изгледа овако: Закон о безбедности саобраћаја на путевима збиља прописује забрану паркирања и заустављања на мосту у свом члану 66. Међутим, Правилник о саобраћајној сигнализацији у члану 51. дефинише: „Знакови обавештења постављају се тако да учесницима у саобраћају пруже претходна обавештења, обавештења о престројавању, обавештења о скретању, потврдно обавештење о правцу кретања и да означе објекат, терен, улицу односно делове пута на које се односи“. Закон о путевима у члану 2. дефинише путни објекат као грађевински објекат који је саставни део пута: мост, подвожњак, надвожњак, вијадукт, пропуст, тунел, галерија, потпорни зид, обложни зид и сл.“.
Као што се види из приложеног, мост је објекат који, да би био део саобраћајних елемената мора бити означен и тек тада се на таквом (означеном) објекту не сме паркирати нити заустављати. У супротном, он нема улогу путног објекта.
На вама је да одлучите како ћете се поставити, али било би добро указивати овлашћеним лицима како би прекинули са погрешном праксом неоснованог кажњавања!
