Отворено писмо Тихомиру Цивкароском


Поштовани господине,
Драго ми је уколико лично прочитате ово писмо и биће ми још драже ако одговорите и тако искажете реакцију, а пре свега разумевање проблема због којег Вам се обраћам.
Овом приликом желим да се обратим у своје лично име и укажем Вам на забринутост као Сурдуличанина, оца двоје деце и човека који је потпуно свестан околности које су се протеклих година догађале на релацији Кнауф – грађани који су против загађења фирме на чијем сте челу.
Те околности нису најсрећније, јер и поред проблема загађења (оно дефинитивно постоји и то је најмање упитно), Ваш лични став не охрабрује забринутог човека који је, хтео – не хтео, приморан да живи у таквом окружењу. Вашим коментарима углавном сте демантовали наводе да погон у Сурдулици делује негативно на здравље људи и животну средину и тиме показивали став да ни по ком основу немате жељу да решавате проблем који постоји. Замолио бих Вас да не будете „уљуљкани“ мерењима, за које сте свесни да ни најмање не показују истинску слику. Не верујем да бисте пристали да проведете ни један сат непосредно поред издува Вашег службеног аутомобила, за које тврдим да би мерењем емисија загађења показао изузетно низак степен. Видите, моја деца су 24 часа поред таквог извора загађења. Читаву годину морамо да удишемо, некада мање, а некада повећане концентрације отрова који се налазе у ваздуху. Неко време човек може бити толерантан и стрпљив, међутим када око њега почну да умиру људи од најразличитијих облика малигних болести, када у окружењу почну младе труднице да остају без својих плодова, јер је утврђено да нису здрави, тај исти човек мора да се забрине и упита када ће све то стати.
Не бих хтео да дужим, како бих Вам задржао пажњу, јер верујем да већину прочитаног већ добро знате, па бих прешао на срж.
Зашто не бисте већ једном завршили ову агонију? Предлажем Вам да размислите о исељењу погона и тиме не компликујете живот и нама и Вама. Једноставно се повуците из ове приче, дозволите нам да рехабилитујемо нашу животну средину и да смањимо стопу преране смртности. Не дозволите да останете познати по злу и да сутра Ваше потомке неко повезује са својом личном трагедијом. Имате много локација где можете изместити погон, а да он и даље функционише. Од Хана према Врању, па и Бујановцу, дуж ауто-пута, огромна је површина слободних зона које могу омогућити још лакше пословање. То су углавном слабије насељене локације, које уз то омогућавају лакши транспорт производа, а и макроклима по питању ветрова и ваздушног притиска је другачија. Тиме бисте и задржали раднике који су углавном базирани у Пчињском округу, тј. путовање до посла би било у разумним временским оквирима.
Захваљујем Вам се на времену и пажњи које сте издвојили како бисте и Ви и ја у наредном периоду мирније проводили дане и чисте савести знали да смо обојица учинили праву ствар. Имате моје обећање да ћу величати Ваш лик и дело, уколико након овог писма прихватите моје предлоге и спроведете их, због решености и храбрости да интересе обичног човека жељног здравља ставите испред личног и интереса компаније у којој сте запослени. То је најмање што би требало да сваки појединац учини пред таквом одлуком разумног директора фирме.
У нади да ћете донети такву одлуку, срдачно Вас поздрављам и желим добро здравље!
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *