Како је мука спојила грађане Иланжа и Сурдулице

Иланж је мало место на североистоку Француске, на самој граници са Луксембургом. Овај крај је за време Другог светског рата био у самом жаришту сукобљених страна. Данас се налази у најразвијенијем европском окружењу, на тромеђи три државе – две најмоћније у ЕУ и једне са највећим примањима.
Сурдулица се налази на југоистоку Србије, близу тромеђе и за време оба светска рата претрпела је огромна страдања.
Дакле, и Француска и Србија
су биле удружене против немачког агресора и помагале се у оба рата.
Оба ова места (Иланж и Сурдулица) неколико година уназад погођена су од стране немачке фирме која својом производњом негативно утиче на здравље људи и животну средину. Део мештана и једног и другог места побунили су се против оваквог пословања фирме и у неколико наврата организовали протесте, у чему су се грађани Иланжа издвојили посебним перформансом испред надлежних институција.
Фирма Кнауф инс. објавила је да у француском погону повећава производњу на 110 хиљада тона годишње, што је 300 тона на дневном нивоу, док се у српском погону производња креће у вредности 150 тона дневно (званична објава директора од 12.03.2019. године).
Мештани Иланжа тврде да последњих година имају проблем са загађењем, због повећане емисије угљен-диоксида и то 85 500 тона годишње, а исто то тврде и Сурдуличани на основу мерења из 2018. године и упозоравају на повећану смртност од канцерогених оболења, те учесталу појаву деформација плодова код трудница. Осим „CO2“ у Сурдулици је мерењима утврђена и повећана доза формалдехида, фенола, амонијака, кадмијума.
„СТОП КНАУФ“ из Иланжа оптужује државу за загађење: Кнауф Инсулатион у Иланжу је еколошка и санитарна катастрофа, намерни злочин лобија и државе!“, а „УДАХНИ ДУБОКО“ из Сурдулице поручује да је немачка фирма трајно уништила еколошку равнотежу и предео изузетних одлика и да ће се у наредном периоду тек уочавати последице по здравље локалног становништва. Иако се погон у Сурдулици поноси податком да више од 3 године није било повреда на раду, чињеница је да поједини запослени имају (или су имали) проблем са малигним болестима и да је један радник преминуо од канцера 2018. године.
Упркос свим притисцима, незадовољни мештани ова два градића настављају протесте са јасним циљем, а то су заштита здравља људи и здраве животне средине.
Поново удружени у одбрани својих грађана!

Share

2 thoughts on “Како је мука спојила грађане Иланжа и Сурдулице

  1. Људи морају да се организују против великих тровача. Немачка се хвали како је њена индустријска производња "зелена", дакле нема загађења! Наравно, кад је сву индустрију која загађује ваздух, земљу и воде пребацила на мање развијена подручја да би им ко бајаги подигла стандард. Изем ти повећан стандард са Кнауфом, с којим из године у годину све више Сурдуличана обољева од најтежих болести. Лечење таквих болесника је изузетно скупо, само једнс доза хемотерапије која се орално узима износи 400 000 динара, па сад видимо
    допринос загађивача просперитету Сурдулице. Свакодневно загађење које је у "дозвољеном опсегу" чини да се сталним удисањем "дозвољених концентрација" отрови складиште у организму и у зависности од имунолошког стања организма, раније или касније њихова концентрација у организму (јетри и плиућима) експлодира болешћу. Размислимо о томе!

  2. Враћају нас у концентрациони логор, мало модернији него онај из прошлог века. Еколошка катастрофа је у току! Неће да схвати само онај ко не воли Сурдулицу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *