Често и учени људи нагађају када говоре о ружи ветрова која се формира у Сурдулици. Како би се што боље могао сагледати правац дувања ветрова, пронашао сам графички приказ једне метео-станице, која би се могла узети са одређеном резервом, али која оквирно може пружити информацију.
Најчешћи правац дувања ветра у току године је северозападни. Гледано из ширег центра Сурдулице то је правац северних обронака Кукавице преко Загужања и Белог Поља. Његово присуство иде нешто преко 1000 сати на годишњем нивоу, што је тачно 42 дана. Овде нећу спомињати брзину, јер је она занемарљива, тј. не прелази 26 км на час. Други по учесталости је ветар који дува из правца југа, а присутан је 950 сати годишње или око 40 дана. Овај ветар спушта се са Бесне Кобиле.
Заблуда је везана за ветар који дува са власинске висоравни и Стрешера, јер је удео ветрова из ова два правца минималан.
Гледајући из угла екологије, северозападни ветар нам уопште не одговара, јер нам у највећој мери донесе сав отров који нам димњаци фабрике пошаљу.
Добра ствар је слаб ветар из правца југозапада који би могао да буде јако опасан, јер би њиме могле доћи ситне радиоактивне честице са Пљачковице код Врања. Његова брзина не прелази 12 км на час, а појављује се до 15 дана годишње, па са те стране, Богу хвала, не трпимо последице.
Када у Сурдулици не би било загађивача, готово идеално укрштање ветрова имало би смисла и тада бисмо је с правом звали ваздушна бања, међутим тренутна ситуација нам указује да ће се графикон још неко време звати „ружа отрова“. Релативно мирна ваздушна ситуација, у условима интензивног испуштања отровних материја, вишеструко је опасна због задржавања опасних честица у ваздуху, формирања ниског слоја загађења и брзог падања на земљиште.