Близина ауто-пута М-75, четири аеродрома у окружењу, могућност развоја планинског, језерског, гастрономског, етно, ски, археолошког и верског туризма, чињеница да смо варошица у којој се већ четири сезоне играју суперлигашке фудбалске утакмице, дају добру базу Сурдулици да у наредном периоду доживи друштвени и економски процват.
Хоће ли доћи до процвата, зависи од много фактора, али је сигурно да се неће догодити уколико задржимо садашњи приступ решавању проблема. Бог нам је дао све предуслове, а природа подарила непроцењиве вредности, „сервирала“ нам своје лепоте, али ми их не знамо искористити или бар не у довољној мери. Да би се варошица коначно почела развијати није довољан један или два човека, већ је неопходно да се читава заједница укључи у пројекте.
Верујем да велики број Сурдуличана не зна да постоји могућност активног учествовања у доношењу важних одлука у општини. Има оних који то знају, али се никада не би укључили у тај вид активизма. Међутим, у свакодневним анализама обичан свет полемише, критикује и предлаже. То није прави пут уколико се нешто озбиљно жели постићи. То је мртва тачка из које се не иде ни на једну страну.
Није само питање овог тренутка у којем живимо. Активно учествовање у доношењу буџета општине од суштинског је значаја за нашу будућност, а посебно за нашу децу. Од свих нас зависи какво ћемо им стање оставити и хоћемо ли их задржати у Сурдулици или ћемо их својим немаром отерати из ње.
С овим у вези, средина децембра је период када се у нашој општини води јавна расправа за усвајање буџета и од свих нас зависи каква ће нам у том погледу бити наредна година, али и даља будућност.
Аутор овог текста је за ову годину упутио 9 предлога, од којих је један усвојен и пре недељу дана завршен читав пројекат, а реч је о уређењу градског парка. Гледано кроз постотке није то превелики учинак, утолико више што много важнији предлози нису прихваћени. Међутим, узевши у обзир чињеницу да овакав начин предлагања још увек не наилази на разумевање, па и то је нешто.
Тачно тако,треба да се сви укључе у јавну расправу за доношење буџета. Нажалост колико је то могуће ове године јавна расправа је била у четвртак, а комплетан материјал одштампан увећ у петак, тако да ничији предлог какав год био није имао шансе да се уврсти у буџет. Значи у Сурдулици је јавна расправа реда ради и нико нема озбиљну намеру да људе саслуша и према томе уврсти у буџет њихове предлоге.