С обзиром да као народ волимо да заборављамо догађаје из историје, да нам се не би понављали, а и да би се подсетили, ево једне приче о суровој Албанки коју данас по весељима славе Срби певајући њену песму.
Готово да нема човека у Србији који бар једном није чуо песму „Шоте, мори Шоте“. Међутим, мало је људи који познају причу о Шоти Галици, жени о којој се, према предању, пева у овој песми. Ћерима Хаљиљ Радишева или међу Албанцима позната као Шота Галица, била је жена одметника Азема Бејте, која се двадесетих година 20. века са својим мужем борила у ширем појасу Дренице, на Косову и Метохији. Након погибије њеног мужа, Шота је преузела командовање шиптарским јединицама у том делу. Била је позната по свирепости и страшним злочинима према Србима, а посебно по одсецању ушију, по чему је и њен муж био познат. У народу је била упамћена и по страшном злочину на планини Мокри, када је ухватила српске чобанчиће (предање каже шесторо њих), свезала их, запалила ватру и док су деца горела, Шота је певала песму која је касније прерађена за потребе свадби, весеља и свечаности. Песма о Шоти је доживела експанзију, али се предање одржало нарочито у српским породицама на Космету.
Иако је много људи, којима сазнање о настанку ове песме не допушта да се веселе уз исту, има и оних који сматрају да је то само песма и да није битан начин њеног настајања нити чињеница да су у песму уткани крици спаљене деце.