У претходном периоду било је много иницијатива које су усмераване према надлежним институцијама, са циљем да се исте подстакну да решавају проблеме, који се повремено јављају и онемогућавају нормално одвијање живота. Морам да нагласим да су притисци били интензивни и да се стално инсистирало на брзом решавању. Реакција на захтеве некада је била краћа и од једног дана. Иако има још много да се ради, охрабрује чињеница да грађани у великој мери (они који су заинтересовани), могу активно узети учешће у унапређивању свеукупног стања у нашој варошици. Да ово није флоскула говоре и следећи подаци који иду у прилог горе изреченој тези. Податке ћу пробати да изнесем хронолошки са напоменом да се неке ствари решавају, а за неке ће тек стићи потврда.
Челни људи општине још увек нису прихватили предлог да направе званичну интеракцију са грађанима, тако што ће планирати термин да једном месечно чују проблеме грађана и заједнички проналазе решење. Искрено се надам да ћемо их до краја 2017. године убедити да конкретне предлоге сагледају и издвоје мало времена да чују грађане своје варошице.
Много је било предлога за унапређење туризма, јер је то грана привреде која има огроман потенцијал на овим просторима. Тек очекујемо да се главни пројекти покрену, али оно што је у последњих годину дана учинила Туристичка организација Сурдулице у сарадњи са Општином, даје наду да ће у наредном времену доћи до успона туристичке гране и да ће многи пројекти заживети и покренути варошицу. Много је кампања и реклама покренуто, а туристички потенцијал Сурдулице, а нарочито њеног најважнијег дела, Власинског језера представљен је у више документарних емисија и новинских чланака. Манифестације као што су Власинско лето и Џипијада, захваљујући правовременом представљању и сарадњом са субјектима из других градова и општина ове године су биле посећеније. Остаје један велики проблем, а огледа се у нестручности власника смештаја и угоститељских објеката. Корисници њихових услуга и посетиоци њихових објеката незадовољни су квалитетом смештаја, ценама, али и начином њиховог презентовања сурдуличког краја, након чега се одлучују да више не посећују нашу варошицу. У ово сам се и лично уверио слањем електронских порука на адресе свих угоститељских објеката који послују на територији сурдуличке општине. Тражио сам да ме информишу шта бих све могао да обиђем и шта бих могао да очекујем ако се будем одлучио за њихов смештај након повратка из Грчке, након чега сам добијао различите одговоре, од којих је најнеубедљивији стигао од руководства једног реномираног објекта, које ми је нудило брање лековитог биља на обронцима Власине!
По питању наших улица и урбанистчког решавања проблема, којих чини ми се и највише има у Сурдулици, направљени су одређени кораци и пронађена нека идејна решења са циљем растерећења градског језгра. Међутим, овде има још много простора да се учини више и да се збиља направи ред на сурдуличким улицама, јер овакво стање никоме не може да одговара. Најбитнија ствар је формирање уређеног паркинг простора које ће моћи својим капацитетом да растерети уже градско језгро. С тиму вези, у више наврата је прослеђиван захтев челним људима општине, са конкретним предлозима, међутим, за сада нема нити одговора нити реакције. Уређење дела улице Краља Петра, код такси и аутобуског стајалишта давало је наду да ће можда ту бити паркинг простор, међутим, у завршној фази се назире да се ради само о поплочавању и вероватно наставку пешачке зоне, нерезонски због чега. На овом месту могла је да се направи спратна гаража која би прикупила и до 50 возила. Урбанисти нису желели да ову идеју спроведу. У наредном периоду ћемо бити сведоци да ли ће у оквиру пијачног простора бити направљен и паркинг простор, јер према пројекту који је на интернет страни сурдуличке општине представљен, види се да је исти планиран. Својевремено сам предлагао одговорним људима сурдуличке општине да управо простор који се налази поред пијаце (иза зграде у којој се налази кафана Палас, сада већ Ковач) уреде и направе од њега организовано паркиралиште. По мојој скромној и нестручној процени, овакав паркинг могао би да буде капацитета и до 200 возила, а његов положај би био погодан, јер се налази у непосредној близини самог центра. Нови пројекат, који предвиђа паркинг места у оквиру пијачног простора, надамо се задовољиће тренутне захтеве за паркинг простором, који је у овом делу општине алармантан.
У том пројекту, планиран је објекат у којем ће бити смештена пијаца са свим потребним елементима (месара, млечна пијаца, рибарница). Она ће се налазити на спрату објекта, док ће у приземљу (у нивоу улице) бити паркинг простор за око 70 возила. Са паркинга ће се степеницама ићи до пијачног простора који ће бити спрат изнад. Пројекат је замишљен веома добро и надамо се да ће општина имати новца да исти реализује. Значајно је што би овакав паркинг простор могао да смести таман толико возила колико се сада свакодневно налази паркирано у најужем градском језгру, а то је комплетан поплочани део улица Српских владара, 5. септембра, Милоша Обилића и Краља Петра. Надајмо се и да ће возачи бити савесни и гледати да што ређе паркирају на деловима ових улица и искористе капацитете паркинг простора у будућој згради градске пијаце. На првој слици можете видети бочни пресек зграде, а на другој и спољни изглед фасаде из два угла:
Када смо код овог дела града, морам да кажем да је ситуација са функционисањем саобраћаја катастрофална. Сама по себи, пијаца је била разлог због којег се велика загушења стварају и то углавном петком. Међутим, отварањем продавнице Леон, гужве су у том делу постале учесталије и веће, толике да када се крећете возилом улицом Српских владара из правца Болнице, на делу код Попчетовог ресторана („Три шансе“ ако се не варам) морате чекати доста дуго како би возила која се крећу из правца центра могла да проласком направе место. Разлог је колона паркираних возила од тог места, све до улаза у пијацу. Надајмо се да оваквих гужви неће бити када заживи тај паркинг.
Друго критично место јесте садашња аутобуска станица у Јадранској улици. Овај део улице блокира се и по неколико минута у време доласка аутобуса (некада и два) и у фреквентне делове дана када се број такси возила повећа. Један предлог, који се односио на аутобусе, био је да се поново „оживи“ главна аутобуска станица у улици Сурдуличких мученика, која већ 10 година нема никакву фукцију, а некада је смишљено изграђена да одатле крећу и да ту стижу локалне и међумесне аутобуске линије. Упоредо са тим, други предлог односио се на такси стајалишта, која би природно, премештањем аутобуске станице, „отишла“ на та места, а у центру града би се могло формирати највише два такси стајалишта на ударним местима. Једно би могло бити недалеко од центра општине (претходних дана су уцртана места у Српских владара код Биоскопа и у улици Томе Ивановића код зграде некадашње СДК). Друго би можда могло бити код Болнице, међутим,оно не би функционисало преко целог дана.
Треће критично место је у Југословенској улици, од расрснице са Јадранском, до раскрснице са улицом Српских владара. Овде је нарочито озбољно у време када се заустављају аутобуси у комби возила за превоз путника (углавном се ради о превознику Тасе турс). Осим што се ради о близини раскрснице две највеће сурдуличке улице, у питању је и магистрална саобраћајница Владичин Хан – Стрезимировци, која се из године у годину све више користи због близине бугарске границе и, када се изгради ауто-пут Е-75, свакако ће овај пут бити најкраћи од истог до бугарског граничног прелаза.
Следећа ствар која је предложена челним људима општине је развијање археолошког туризма. У ту сврху лично сам ступио у контакт са саветником за заштиту археолошког наслеђа у оквиру Министарства културе и информисања, међутим овде би Општина Сурдулица као институција морала много више да уради, јер се ради о значајној количини новца која би требало да се издвоји из буџета града у сврху археолошких испитивања. Неопходна је и боља сарадња са Заводом за заштиту споменика културе, као и са Народним музејем у Врању уколико желимо да отргнемо од заборава античке и средњовековне локалитете.
Један од предлога, а у циљу очувања чистоће у варошици, било је и монтирање канти за смеће на критичним локацијама, а пре свега у дужини читаве улице Српских владара, јер тренутно не постоји ни једна на потесу од Болнице до раскрснице са Југословенском улицом. Није ни чудо што свакодневно можемо бити сведоци разног смећа и медицинског отпада на тротоарима наведене улице. Ово може бити опасно по људе, пре свега по децу која често пролазе овом улицом и право је чудо и срећа што до сада није дошло до неке озбиљније инфекције. По овом питању ништа нису учинили надлежни, пре свега комунална служба.
Једно од битних питања је и уређење парка и игралишта за децу, с тим у вези више пута сам захтевао да се поправе елементи који у парку представљају садржај за забаву деце (љуљашке, клацкалице, пењалице…) јер су тренутно исти небезбедни и опасни за коришћење. Травната површина је уређена, међутим ништа више од тога, те се надам да ће у скорије време и ово доћи на дневни ред за уређење.
Једна иницијатива у Сурдулици писала је петицију за изградњу јавних тоалета, међутим не верујем да се много и по том питању урадило, али ће ускоро морати да се и та тема активира, јер је ово једна од неопходних ставки за нормално функционисање.
Закључићу да су сви ови предлози и захтеви више пута достављани челним и одговорним људима у општини и да се примећује помак, али не и довољно добра реакција општинских институција. Уколико воле Сурдулицу морали би да пруже много већу љубав и залагање и да не буду локал-патриоте само декларативно, већ да се покажу и на делу. Тако ће и код Сурдуличана стећи поверење, а варошица ће много боље функционисати и бити уређенија.
