Феномен – Сурдуличани који не навијају за Радник

Уласком у највиши ранг такмичења, фудбалски клуб Радник из Сурдулице направио је једно од најпријатнијих изненађења откада се ово такмичење одржава. Никада се није десило да неки фудбалски клуб из југоисточне Србије заигра у највиши ранг српске лиге, а Радник је, управо то успео да оствари. Ту се није заузставио и већ прве године, пласиравши се у плеј-оф (међу првих осам екипа након регуларног дела сезоне), показао да је тим са великим амбицијама и циљевима. Упоредо са фудбалерима и навијачи су показали да нису за подцењивање, те је тако градски стадион у Сурдулици, по просечној посети заузео високо шесто место и то иза стадиона фудбалских клубова Ц. Звезде, Партизана, нишког Радничког, Новог Пазара и Војводине. Сви ови клубови играју у градовима који имају преко 120 хиљада становника.
Радник је био далеко најгледанији, наспрам броја становника места у којем неки фудбалски клуб игра. Сурдулица је прошле сезоне била и једно од најбезбеднијих места у којем се одигравају утакмице Супер лиге, јер није био забележен ниједан тежи инцидент. Све ово послало је лепу слику ван Сурдулице, али и ван граница Србије.
Међутим, већ крајем те сезоне, почеле су да се дешавају неке ствари које су наговестиле да овако лепа слика неће још дуго потрајати. Поштујући право на избор сваког навијача, не могу а да не приметим хронично бежање на јужну трибину сваки пут када у Сурдулицу дођу Црвена Звезда или Партизан. Чак и на осталим трибинама, велики број људи који на свакој утакмици навијају за Радник, препуни су негативних коментара према сурдуличком клубу када год игра против два најпознатија српска клуба. Сматрам да је то један од феномена који се једино у Сурдулици може видети, а то је непоштовање локалног клуба и промена навијачког табора у корист клуба из другог града.
Друга ствар која се појавила почетком друге сезоне је смањена посета на утакмицама. До данашњег дана, просек по утакмици је „пао“ за читавих 700 људи у односу на исти период прошле сезоне! Тако је по посети ове сезоне градски стадион у Сурдулици на деветом месту.
На претпоследњој утакмици против Војводине, имао сам прилику да на утакмицу поведем госта из Македоније, који је био веома заинтересован за утакмицу, с обзиром да се ради о особи која је упозната са фудбалом у Србији. Гост је веома позитивно оценио инфраструктуру и градски стадион, нарочито трибине, квалитет травнате површине и увертиру меча. Чак је похвалила и квалитет игре наших фудбалера, међутим оно што је оставило утисак на њу јесте лоша организација по питању навијања и понашање људи који су дошли да прате утакмицу. Старији суграђани су толико псовали да ме је било срамота од деце која су се после сваке псовке окретала и гледала у њиховом правцу. Омладинци који су били иза нас у међусобном разговору признају да су дошли како би направили неколико „селфија“, након чега напуштају утакмицу. Након завршетка другог полувремена, мој гост није сакривао одушевљење, јер је присуствовао лепој утакмици, али исто тако није могао да сакрије ни разочарење због видног непоштовања фудбалског клуба од стране једног дела Сурдуличана и недостатка свести о значају учествовања локалног клуба у једном оваквом такмичењу.
Једна вест од пре неки дан ме је одушевила. Наиме, након што је новинска кућа Сан (The Sun) објављивала ужасне ствари у вези грађана Ливерпула, управа Евертона из Ливерпула забранила је приступ новинарима овог листа на стадион, јер, како су објавили „напад на град, заједницу и грађане нису прихватљиви“. Е, када се будемо овако опходили и чували свој клуб и град и створили осећај припадности, знаћемо да је дошло добро време не само за спорт, него и за све остало.
На крају, постоји ли нешто више него када се варошица попут Сурдулице појави у британским новинама Мирор (Mirror). У овим дневним новинама, Сурдулица се појавила захваљујући Љуби Баранину, фудбалеру који је до претходне сезоне играо за Радник и био познат по извођењу аута.

Уколико избегнемо испадање из највишег ранга такмичења, а на добром смо путу да тако буде, следеће сезоне имаћемо прилику да се исправимо и да покажемо да је Сурдулица збиља град фудбала и да играчи, уз публику, могу везати велики број сезона у Суперлиги.
Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.