Много времена проводим на сурдуличким спортским теренима и свакодневно анимирам децу из окружења да се што више баве спортом, а да се удаље од компјутера, таблета, мобилних телефона, телевизора… С тим у вези подржавам све спортске манифестације, активности и такмичења која се у нашој општини одржавају. Спортска игралишта морају бити места на којима ће се позитивни дух младих изграђивати и где ће се њихово здравље унапређивати.
Био сам изненађен када сам претходних дана боравио на спортским теренима у дворишту основне школе Вук Караџић, јер оно што сам тамо затекао најблаже речено представља безобразлук и бахатост наших суграђана, којима сурдуличка деца нису битна. Готово на свим игралиштима, и кошаркашком, и фудбалском, било је комада разбијених стаклених флаша, који су озбиљно угрожавали безбедност деце која су за време школских одмора боравила у дворишту и оних која су дошла ту да се баве спортом.
Овде се појављује неколико проблема:
1. Алкохолизам. Неко је злоупотребио двориште школе, образовне установе, и након опијања на спортским теренима, местима на којима би требало да се развија здрав дух и унапређује здравље, поломио је флаше и тако угрозио безбедност некога ко ће касније доћи и користити те терене у сврху за коју су и намењени.
2. Одговорност друштва. Све је више случајева да окрећемо главу пред туђим проблемима. То представља велику опасност и продубљивање, а не решавање проблема. Пошто је насеље око школског дворишта прилично густо насељено приватним кућама, поставља се питање шта су грађани у окружењу предузели, јер ломљава ове количине стакла није могла да остане неконстатована у истом тренутку?
3. Казна. Могу ли се и какве санкције предузети према бахатим суграђанима који се на овакав начин опходе на јавним и свим другим површинама? Због оваквих испада, појединци би морали да одговарају за своје поступке, а против њих се морају предузети неке мере како би се оваква и слична (не)дела не би понављала.
